Burna istorija Beograda

Avio Karte Beograd | Belgrade, Serbia (BEG) -Jeftine avio karte
Avio karte Srbija. Jeftine avionske karte Nazovite nas

avio karte za beorgad i bosanski cevapi sa lukom

Burna istorija Beograda

Burna istorija Beograda

Burna istorija jednog od najstarijih gradova u Evropi traje punih 7000 godina. Prostor na kome se danas nalazi Beograd naseljen je od davnina, pa je srpska prestonica mnogo puta menjala imena. Beograd je ranije nosio naziv Singidunum, ali I Nandoralba, pa čak I Veligradon. Do današnjih dana sačuvano je čak 18 naziva.

Prostor oko velikih reka Save I Dunava bio je naseljen još u paleolitskom periodu. Iz starijeg kamenog doba, potiču ostaci ljudskih kostiju I lobanja neandertalaca, pronađeni u kamenolomu kod Leštana, u pećini na Čukarici I u blizini Bajlonijeve pijace. Ostaci kulture mlađeg kamenog doba, pronađeni su u Vinči, Žarkovu I u Gornjem gradu, iznad ušća Save u Dunav. To ukazuje da je prostor Beograda bio naseljen u kontinuitetu I da je intenzitet tog naseljavanja bivao sve jači. Mnoga današnja naselja beogradske okoline leže na kulturnim slojevima ranijih praistorijskih naseobina.

Vinča, naselje kraj Beograda, pored Dunava, spada u red najznačajnijih naseobina i kulutrnih nalazišta praistorijskog perioda. Arheološke iskopine na Rospi ćupriji, Gornjem gradu, Karaburmi, Zemunu i Vinči potvrđuju pretpostavke da je područje Beograda bilo intezivno naseljeno i da se njegovo stanovništvo bavilo plužnom zemljoradnjom i drugim pratećim privrednim delatnostima. Na ovim lokalitetima otkrivenee su nekropole bronzanog i metalnog doba kao i dokazi različitih kulutrnih uticaja.

 

Korisne informacije:

Valuta: Zvanična valuta u Srbiji je dinar (RSD). Zaena valuta moguća je u svim bankama, poštama i menjačnicama.

Klima: Klima Beograda je umereno kontinentalna, sa 4 godišnja doba, a jul je najtopliji mesec u godini sa prosečnom temperaturom od 22,1C.

Broj stanovnika: Prema popisu iz 2011. Godine, na široj teritoriji Beograda živi 1.659.440 stanovnika.

Neradni dani i praznici:

Nova godina – 1. I 2. Januar.

Božić, verni praznik – 7. Januar. Ramazanski Bajram I Kurban Bajram

Sretenje – Dan državnosti – 15. I 16. Februar.

Uskrs, verski praznik – počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa.

Praznik rada – 1. I 2. Maj.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. Novembar.

 

INFO CENTRI ZA TURISTE:

TIC: Knez Mihajlova 5, kontakt: 00381 11 26 35 343.

Radno vreme: Ponedeljak – Petak 9-19 časova.

TIC Aerodom „Nikola Tesla“. Kontakt: 00381 11 20 97 828.

Radno vreme: Ponedeljak – Nedelja 10-20 časova.

TIC glavna železnička stanica. Kontakt: 00381 11 36 12 732.

Radno vreme: Ponedeljak – Subota 07-13.30 časova.

 

Bus plus karte za kretanje kroz grad autobusom

Postoje četiri vrste kartica za prevoz: personalizovane, nepersonalizovane, dnevne karte i karte za jednu vožnju (kupuju se kod vozača)

 

Parkiranje u Beogradu:

U centru Beograda parkiranje je vremenski ogračen po parking zonama:

Crvena zona: 60 minuta, cena po satu SMS porukom na broj 9111 – 56 dinara, kod kontrolora – 60 dinara.

Žuta zona: 120 minuta cena po satu SMS porukom na broj 9112 – 48 dinara, kod kontrolora 55 dinara.

Zelena zona: 180 minuta cena po satu SMS porukom na broj 9113 – 41 dinar, kond kontrolora 45 dinara.

 

 

TURISTIČKO AMBIJENTALNE CELINE

Beogradska tvrđava Kalemegdan

Beogradska tvrđava podeljena je na Gordnji Donji grad i park Kalemegdan. Posetite Rimski bunar, Veliku barutanu, Vojni bunker i Sahat-kulu.  Vojni muzej nudi vam čak 3000 muzejskih predmeta, a Galerija Prirodnjačkog muzeja i postavke u okviru iste sprovešće vas kroz razne prirodne lepote. Veliko stepenište na Kalemegdanu dovešće vas do mesta sa kog se pruža predivan pogled na ušće Save u Dunav, na Novi Beograd i Zemun.

 

Knez Mihailova ulica

Glavna ulica u Beogradu i njena okolina spadaju u najlepšu pešačku zonu u Beogradu. Ima dosta poznatih galerija, kafea, restorana. Takođe, u njoj su stalno prisutni ulični umetnici, plesne trupe i muzičari. Trg Republike sa čuvenim satom i spomenikom Knezu Mihailu čuvena su sastajališta Beograđana. Trg je okružen zdanjima Narodnog pozorišta, Narodnog muzeja i Pozorišta „Boško Buha“. Čuvena terazijska česma i Trg Terazije, nalaze se na nekoliko minuta hod od Knez Mihailove ulice.

 

Gardoš-Stari Zemun

Zemun sadrži impresivnu Zemunsku tvrđavu, ujedno i najstariju građevinu u ovoj opštini. Gardoš predstavlja najvišu tačku i najstarije istorijsko jezgro Zemuna. U sredini utvrđenja nalazi se Milenijumska kula, poznata kao Kula Sibinjanin Janka, koja je svakodnevno otvorena za posetioce. Ne propustite terasu-vidikovac, odakle možete posmatrati teleskopom panoramu grada. U Zemunu možete uživati u šetnji Dunavskim kejom, ribljim specijalitetima i proveseliti se uz gradsku muziku, kao i u vožnji iznajmljenim biciklom. U starim ulicama možete naći zanatske radnje. Preporučujemo vam i uzbudljiv noćni provod u zemunskim barovima, klubovima i na splavovima, svakoga dana u nedelji, tokom čitave godine.

 

Park Topčider

Ovo je najstariji uređeni park u Srbiji koji je i danas omiljeno beogradsko izletište. Zelenilo, tišina i sačuvana priroda, na samo nekoliko kilometara od centra grada, donosi vam poseban doživljaj Beograda kroz njegove najzelenije predele. Ukoliko ste ljutibelj trčanja ili trekinga, ovo je idealna destinacija za vas. Ova ambijentalna celina privlači ne samo prirodnim lepotama već i kulturno-istorijskim nasleđem i uspomenama na važne delove srpske prošlosti. Ovde možete posetiti staru topčidersku crkvu, muzejsku postavku i konak kneza Miloša ili ručati u bašti obližnjeg istoimenog restorana.

 

Avala toranj

Na 15 kilometara od Beograda, nalazi se planina Avala. U pitanju je zaštićeno prirodno dobro u kome možete šetati i rekreirati se na stazi dugoj desetak kilometara. Na samom vrhu se nalazi spomenik Neznanom junaku iz vremena Kraljevine Jugoslavije. Planinom dominira Avalski toranj, jedan od najvećih simbola Beograda. Ne propustite da se popnete liftom na vr tornja i sa njegovom vrha da uživate u pogledu na čitav grad i okolinu.

 

Skadarlija – boemska četvrt

Ulaskom u ovu kaldrmisanu ulicu, pred vama se pružaju kapije prohujalog vremena, na koje još više podsećaju nazivi kafana kao što su: „Ima dana“, „Šešir moj“, „Dva jelena“. Podno Skadarlije otvoreni su i noviji kafei koji reflektuju savremenu sliku beograda danas. Skadarlija je sinonim za boemsko, a ovaj deo grada bivao je steciše kulturnog Beograda. Ovu beogradsku četvrt porede sa pariskim Monmartrom kako po izgledu, tako i po veseloj umetničkoj atmosferi. Osetite specijalitete srpske kuhinje, zvuke starogradske muzike, a dobrodošlicu će vam poželeti Skadarlijska dama koja će vam svojim nastupom dočarati deo atmosfere nekadašnjeg boemskog Beograda.

 

Savamala

Savamala predstavlja pravi pastiš starog i novog Beograda. U Manakovoj kući, zdanju starobalkanske urbane arhitekture, podignutom oko 1830. Godine, možete videti stalnu postavku izložbe – Narodne nošnje i nakit centralnobalkanskog područja iz 19. Veka i prvih decenija 20. Veka. Preko puta ovog zdanja nalazhi se poslednja šećerlemdžijska radnja u Beogradu „Bosiljčić“, u kojoj se prodaje 16 vrsta ratluka, bombone različitih ukusa i šećerleme proizvedene po starim recepturama. Savremeni deo Savamale postala je popularna zona među ljubiteljima urbane kulture. Klubovi, restorani i barovi najviše privlače kako turiste tako i Beograđane zbog širokog izbora opcija za noćni provod. Ukoliko za jedno veče želite da posetite više klubova od kojih u svakome možete očekivati odličan provod, Karađorđeva i ulica Braće Krsmanović predstavljaju pravi izbor za kvalitetan noćni provod. Dnevne šetnje Sava promenadom na ovom potezu nude vam i nekoliko malih radnji sa sladoledom, kafom, burgerima i libanskom hranom, sa fantastičnim pogledom na reku i novoizgrađene hotele i restorane.

 

Ada Ciganlija

Pravo leto u Beogradu osetićete na čuvenoj Ada Ciganliji. To je veštačko jezero na koje Beograđani često dolaze da uživaju i da se rashlade. Dan na jezeru možete upotpuniti vožnjom iznajmljenim biciklom, „bandži skokom“, vožnjom rolera…. Ima dosta restorana i kafića. Nalazi se na samo 4 kilometra od centra grada, gde možete da se opustite i u veslanju, vožnji kajaka, igranju vaterpola, jedrenju na dasci, skijanju na vodi itd.

 

 

ZABAVA

Skadarska ulica

U čuvenoj Skadarliji možete se zabaviti u tradicionalnim srpskim restoranima kao što su „Tri šešira“ ili „Ima dana“, ali i u nizu modernih kafića kao što su „Red bar“ i „Kaldrma bar“ koji predstavljaju pravo mesto za zagrevanje za klupski noćni provod.

Cetinjska ulica

Noćni klubovi u Cetinjskoj ulici kao što su: „Kenozoik“, Elektropionir“, „Showroom“, „Zaokret“ i „Polet“ predstavljaju relativno novi kvart za ljubitelje elektronske muzike i noćnog provoda. U abijentu napuštene pivare, osetićete se kao u popularnim noćnim četvrtima Berlina.

 

Strahinjića bana ulica

Ova ulica je zapravo dugačak niz kafe-barova kao što su „Pastis“ i „Kandahar“ koji su čuveni po mondenskim načinima zabave u Beogradu i uživanja u koktelima. U ovoj ulici izdvaja se i restoran „Jimmy Woo“ koji je pored noćnog provoda poznat i po sjajnoj kuhinji.

 

Beton hala

Beton hala se nalazi u „Karađorđevoj ulici“ u blizini Savamale odakle se pruža predivan pogled na reku Savu. U ovom delu grada imate dosta restorana gde možete uživati i u specijalitetima italijanske kuhinje, kao i u specijalitetima azijske kuhinje.

 

MANIFESTACIJE I DOGAĐAJI U BEOGRADU

Go Dance maraton – Jun

Tradicionalni Go Dance maraton održava se u junu na Trgu Republike pod sloganom „Go Dance Belgrade“.

 

BELEF – Jul

Tokom jula i avgusta na više lokacija u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja na Kalemegdanu, Adi Ciganliji i na beogradskim ulicama i trgovina, u pozorišnim i drugim dvoranama – održava se niz muzičkih, pozorišnih, plesnih i multimedijalnih programa.

 

Beer Fest – Avgust

Belgrade Beer Fest je po prosečnoj poseti najveći pivski festival u jugoistočnoj Evropi. Za 5 dana trajanja, festival poseti preko 500.000 ljudi. Besplatan ulaz, izuzetan muzički program, i široka ponuda inostranih i domaćih pivskih brendova već tradicionalno privlače kako lokalne tako i posetioce iz inostranstva.

 

Karneval brodova

Ova manifestacija obeležava letnji periodu u Beogradu. Tu možete prisustvovati defilovanju plovila iz gradskih marina koji su od skromne manifestacije postali turistička atrakcija. Održava se na Savi na potezu kod Savamale i Promenade.

 

BITEF – Septembar

BITEF festival održava se tradicionalno u septembru. Međunarodna smotra avangardnog pozorišnog stvaralaštva održava se na sceni „Bitef teatra“, drugim beogradskim pozorištima, u „Centru Sava“, a često i u neobičnim gradskim prostorima kao što su atomska skloništa, košarkaški tereni i elektrane.

 

Beogradski džez festival – Oktobar

Održava se tradicionalno u Domu omladine Beograda i Sava centru.

 

HRANA – ŠTA OBAVEZNO PROBATI

Ajvar

Ajvar je vrsta salate koja se priprema od crvene paprike. Najčešće se pravi na jesen kao zimnica, a može se jesti kao manaz ili prilog jelima. Postoje blaga i ljuta varijanta. Teglica ajvara je idealna kao gastro suvenir iz Srbije.

Burek

Burek je apsolutni kralj doručka u Srbiji. Ova pita napravljena je od slojeva tankog testa. Izvorno se stavlja meso, a popularne su i varijante sa sirom, zeljem, ali i prazan. Uobičajeno je kupovati ga na četvrtinu tepsije (oko 250 grama) i kombinovati sa jogurtom. Mišljenje je da dobar burek treba da bude mastan, te to imajte na umu. Reputacija pekare zavisi od toga kako spravlja burek.Najbolji burek je ipak Bosanski Burek.

 

Pihtije

Pihtije su specijalitet namenjen samo najiskusnijim gurmanima. Ova želatinasta masa nekad se puni povrćem ili mesom, a najčešće se služi kao predjelo ili prilog jelu. Deci se svakako neće dopasti – za pihitije važi izreka da one „dolaze sa godinama“.

 

Kajmak

Kajmak je najpopularniji mlečni proizvod u Srbiji. Ovom kremastom namazu, slanom i masnom, mnogi ne mogu da odole, pa ga jedu i kašikom, a često se služi i kao prilog uz druga jela, pre svega sa roštilja. Najbolje je, ipak, jesti ga na tradicionalan način – u vrućoj lepinji, koju on dobro natopi i učini sočnijom i mekšom. Smatra se da je najbolji kajmak iz zapadne Srbije, ali ako se nađete na pijaci, svaki prodavac će tvrditi da je upravo njego kajmak onaj pravi.

 

Karađorđeva šnicla

Karađorđeva šnicla je jedan od najpoznatijih srpskih specijaliteta. Prženo teleće ili svinjsko meso se urola, napuni kajmakom, pohuje i posluži s limunom, tartar sosom i pomfritom. Iako tek 60-ak godina „staro“ jelo, već ima kultni status u srpskoj kuhinji.

 

Proja

Proja je vrsta tradicionalnog kukuruznog hleba koja se pravi samo od kukuruznog brašna, vode, malo masti, soli i eventualno šećera. Postoje i „unapređene“ varijante u koje se dodaje povrće, sir ili sitno seckano suvo meso, ali i kada je „klot“ savršeno se slaže sa kajmakom, ajvarom ili urnebes salatom.

 

Rakija 

Rakija je nezaobilazni stanovnik srpske trpeze. Ovo žestoko piće može da se pravi od gotovo svakog voća, a najpopularniji izbori su šljiva, dunja, kruška, kajsija, vinova loza… Pije se kao aperitiv, uz hladno predjelo, kao digestiv, za dobrodošlicu, za rastanak, uz pesmu, ali i da „ublaži tugu“. Drugim rečima, nema prilike u kojoj rakija ne dođe dobro, a gotovo svaka kuća u Srbiji ima svoju „domaću“ rakiju s kojom se ponosi. Doći u Srbiju a ne probati rakiju znači značajno osiromašiti svoj doživljaj. Flaša rakije je i jedan od najpopularnijiuh suvenira iz Srbije.

 

Sarma

Sarma je jelo koje je posvađalo ceo Balkan, a u raspravu je uključena i Turska. Razlog je jednostavan – svaki od ovih naroda ponosi se sarmom kao „svojom“. U Srbiji se najčešće pravi od mlevenog mesa i pirinča koji se uvijaju u listove kiselog kupusa. Pored standardnih sarmi, veoma su popularne i sarmice koje se uvijaju u zelje, a najčešće konzumiraju sa kiselim mlekom ili jogurtom.

 

Slanina

Slanina nije nesto što je specifično samo za ove krajeve, ali u Srbiji ima kultni status, od bele „sapunjave“ do najprošaranije mesnate slanine. Uz slaninicu na ovalu za meze će se često naći i pršuta, pečenica i kulen.

 

Ćevapi

avio karte za beograd i bosanski cevapi sa lukom

avio karte za beograd

 

Ćevapi su takođe uzrok svađe na prostoru Balkana – tri grada, Banja Luka, Sarajevo i Leskovac, otimaju se da dokažu da je baš njihov ćevap najbolji. Bez obzira na čiju vrstu se odlučite, ovaj specijalitet sa roštilja koji se pravi od mlevenog mesa nateraće vam vodu na usta. Uz ćevape tradicionalno ide luk, ali i ako se odlučite za kajmak, nećete pogrešiti.

 

 

Čvarci

Čvarci su jelo koje Srbi obožavaju, a stranci tako rado izbegavaju. Ako niste do sada shvatili, Srbi se, bar kad su u pitanju tradicionalna ikonična jela, drže mantre „što masnije, to bolje“. Čvarci su najbolji pokazatelj toga – pripremaju se od svinjskog sala sa tragovima mesa koje se secka na sitne komade, kuva, cedi, prži i suši. Poseban specijalitet su duvan čvarci, koji se pripremaju dugim kuvanjem nešto većih komada mesa sa masnoćom dok se ne rastope u tanka vlakna.

 

POPULARNI RESTORANI U SKADARLIJI GDE TURISTI RADO SVRAĆAJU

“Dva jelena”

“Dva jelena” je jedna od najpoznatijih i najstarijih kafana u Skadarliji, otvorena još početkom XX veka. Ime je dobila kada su lovci nakon uspešnog lova seli ovde da se odmore, a ispred ostavili dva jelena. Za njenim stolovima sedeli su Đura Jakšić, Laza Kostić, Tin Ujević, Toma Zdravković, Josip Broz Tito, Džiji Karter, Margaret Tačer, Pirs Brosnan, Žerar Depardje i mnogi drugi. Svako veče ovde svira najmanje jedan tamburaški orkestar, a izvode se pretežno starogradska i evergrin muzika.

 

“Ima dana”

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, dešavalo se da bogatiji pojedinci dođu avionom u Beograd, provedu veče u kafani “Ima dana” i zatim se vrate nazad u svoj grad. Ta vremena teško da će se vratiti, ali je ova kafana zadržala duh koji i dalje privlači ljude sa svih meridijana. U restoranu se vode idejom da sve što gost zamisli, oni mogu napraviti. Pored žive muzike i vrhunske hrane, ovaj restoran ima i oko 120 vrsta vina u ponudi.

 

“Tri šešira”

Kada uđete u kafanu “Tri šešira”, imaćete utisak kao da ste ušli u vremeplov, jer je i ona aktivna još od prošlog veka. Čuveni pesnik i slikar Đura Jakšić nazvao ju je “vrelom vina”. Ovu kafanu su posećivali i veliki državnici kao što su španski kralj Huan Karlos, Vili Brant, Džordž Buš, Aleksandar Pertini, Tito… Njihove utiske i dalje možete pročitati u knjzi utisaka, za koju u restoranu s ponosom kažu da je prava istorijske čitanka. Dva starogradska i jedan tamburaški orkestar sviraju svakog dana, a cene su sasvim pristojne.

 

“Dva bela goluba”

Na samom vrhu Skadarlije nalazi se kafana “Dva bela goluba”. Ovde često svraćaju poznate ličnosti iz sveta estrade, glume i politike, a njegove zidove krase slike poznatog pisca i slikara Mome Kapora. Ponudu domaće kuhinje upotpunjavaju suvo dimljeni krap sa Skadarskog jezera i raštan sa njeguškom pršutom, a poseban specijalitet je svadbarski kupus u zemljanom loncu.

 

“Šešir moj”

Tokom leta “Šešir moj” ćete lako uočiti po raskošnom cveću na ulazu u restoran, dok je zimi aktuelna njegova zatvorena sala poznata po galeriji slika. Ovaj restoran godinama važi za jedan od najboljih u Beogradu, dok je njegova bašta više puta osvajala nagradu za najlepšu restoransku baštu. Iako relativno mlad (radi tek 25 godina), o njemu je pisao i “Independent”. Od poznatih, ovde su svraćali Hoze Kareras, Katrin Danev, Orhan Pamuk, a iz restoranske kuhinje su slati ćevapi za Lučijana Pavarotija kada je nastupao u Beogradu. Doživljaj upotpunjava i starogradska muzika ciganskog orkestra.

 

ATRAKCIJE BEOGRADA KOJE TREBA VIDETI

Kalemegdan

Najveći park u Beogradu. Tu se nalazi i Beogradska tvrđava. Može se videti u njemu Rimski bunar, spomenik Pobednik, razne izložbe na otvorenom itd.

Nebojša (kula) – Stoji nedaleko od ušća Save u Dunav. ona je a vreme turske vlasti služila je kao tamnica, a u njoj je pogubljen grčki revolucionar Riga od Fere.

 

Zoološki vrt – Ima preko 2000 životinja i 200 životinjskih vrsta. Najveća atrakcija su beli lavovi, a vrt je jeno od retkih mesta u svetu gde se oni razmnožavaju.Tu je i dom Muje, najstarijeg aligatora na svetu.

Vojni muzej – Ko se nije bar jednom slikao na topu ili ljubio skriven iza tenka, taj ne zna šta je Vojni muzej.

Konak kneginje Ljubice – Kako se stanovalo u Srbiji tokom XIX veka najbolje se može videti u Konaku kneginje Ljubice.

Kosančićev venac – Jedno od najstarijih gradskih jezgara. Tamo se nalaze Saborna crkva, Patrijaršija, Konak kneginje Ljubice, kafana “Znak pitanja”.

“Znak pitanja” – Od kada je kafana “Znak pitanja” osnovana, država u kojoj se onala nalazila je 13 puta promenila ime. To je najstarija kafana u Beogradu: Održava duh starih vremena. Nena nijedan električni uređaj, modernu muziku, niti vegetarijanski meni.

Savamala – Bivša industrijska četvrt postala je centar urbane kulture. Izložbe, predstave, radionice, žurke, svirke, štagod da zamislite, odvija se ovde.

Jevremovac – Botanička bašta koja ima 2000 biljnih vrsta na 5 hektara.

Knez Mihailova – Glavna pešačka zona koja povezuje Trg republike i Kalemegdan.

Muzej Nikole Tesle – Mali muzej čuva urnu naučnika čiji je rad najavio 21 vek. Pore urne, u muzeju se čuva i Teslina zaostavština, među kojima je i preko 1000 planova i crteža.

Skadarlija – Beomska četvrt poznata po obilju restorana gde su dolazile i velike svetske poznate ličnosti.

Lagumi – Ispod Beograda se nalaze brojni tuneli, od kojih su najstarije gradili još Rimljani.

Beograđani – Ljudi iz Beograda daće sve od sebe da iz Beograda ponesete najlepše uspomene.

Avala – S Avale je najlepši pogled na Beograd. Jedno je od omiljenih izletišta Beograđana, a najveća atrakcija ove planine je Spomenik neznanom junaku i Avalski toranj.

Beogradski maraton – Svake godine u proleće održava se maraton za profesionalce, polumaraton i trka zadovoljstva u kojoj možete i da prošetate.

Hram Svetog Save – Jedan je od najvećih u pravoslavnom svetu. Nalazi se na Vračaru, na mestu gde su prema predanju spaljene mošti Svetog Save, najvećeg srpskog sveca. Visina mu je 82 metra, sa kupolom od 4000 tona. Hram se može videti iz gotovo svih prilaza gradu. U hram može da stane i do 10000 ljudi.

Vinča – Na 15-ak km od Beograda, nalazi se arheološko nalazište iz mlađeg kamenog doba. Vinča se nalazi na Dunavu, pa je do nalazišta moguće doći i brodom.

Dunav – U srednjem veku je postojalo verovanje da je Dunav jedna od četiri rajske reke. Tu se može naći mir u gledanju vode ili domar komad riblje čorbe. Na Dunavu su Zemunski kej, Lido, Dorćol, Bela stena.

Veliko ratno ostrvo – U ušću Save u Dunav nalazi se Veliko ratno ostrvo. Ono je zaštićeni prirodni rezervat, a na njemu živi oko 200 vrsta ptica. Na njemu se nalazi i plaža Lido.

Zemun – Ako se nađete u Zemunu svakako obiđite čuvenu kulu Gardoš, odakle je jedan od najlepših pogleda na Beograd i ne zaboravite da prošetate kejom.

Kuća cveća – Mesto gde počiva Josip Broz Tito. Tu je moguće upisati se u knjigu žalosti, videti štafete koje su predavane Titu dokom Dana mladosti, ali i videti razne Titove uniforme.

Topčider – Još u XVIII veku, turski velikaši su na Topčideru zidali letnjikovce. Koliko je ovo mesto bilo omiljreno svedoči i činjenica da je knez Miloš upravo na Topčideru podigao svoj konak. Topčider je danas najlepši beogradski park, kroz koji protiče potok i u kom se nalaze tri veštačka jezera, a tamo se neretko mogu sresti i manje životinje kao i brojne ptice.

Dvorovi – Brojni saloni namešteni u različitim stilovima koji su dominirali krajem XIX i početkom XX veka, bogate umetničke kolekcije i park koji okružuje dvorski kompeks na Dedinju zadiviće vas i iznenaditi.

Pijace – Ritam Beograda najbolje ćete osetiti na njegovim pijacama.

Splavovi – Kada se govori o noćnom životu, uglavnom se misli na splavove.

Beer fest – Svakog avgusta se održava festival piva. Tokom pet dana, više od pola miliona ljudi poseti festival, popiju se hektolitri piva, poderu kilometri glasnih žica, a nastupaju najpoznatiji eks-Ju bendovi, ali i svetske zvezde.

Ada – ili “beogradsko more” je epicentar letnje zabave. U avgustu ne možete prošetati njom a da ne sretnete bar nekog koga poznajete, a ko je došao da se okupa, da se naže sa nekim, da posluša svirku, da provoza bajs ili rolere, da odigra odbojku na pesku ili jednostavno da uživa pod drvećem, dovoljno udaljen od gužve, a ipak blizu vode. www.travelbih.com 

Jeftina avio karte za  beograd   pozovite nas   tel 770-963-9684

Share the Post